E , dođe moj radni kolega i traži da mu odradim nešto ... ( neki administrativni posao ) ... da se ne pomisli nešto ne daj Bože... i naravno to je protiv zakona firme. I ja nikako da uvjerim čovjeka ( budalu,idiota ) da je to nemogućemislim moguće je uraditi , ali nije u redu. Ne moš" objasnit da to ne stoji . Nikad do sad nisam bila tako oštra , nisam galamila, ali nisam kao obično uzela posao i odradila, dosta mi je ( 12 godina... ).Pa , ovako pa onako i nema druge , zakazala sam satanak kod direktora ...
Pozvao direktor njega , pa mene i ja mu fino objasnim , i tek čovjek onda skuži da nije bio u pravu. A, da se ne bi pomislilo nije to bilo tužakanje već jedan dobar konstruktivan "prijateljski " razgovor. Najgore mi je kad dođe tako mlad fakultetski obrazovan čovje / žena i misli da je pokupio svu pamet ovoga svijeta. E pa nije sve u fakultetu dragi moji . Nas pola u firmi , a velika je , nema fakultet , a radimo žešće i bolje nego ovi mladi sa fakultetom.
Dosta o poslu .
Vikend mi je bio divan , prava obiteljska idila . Ja i muž smo opet na ti . Čak mi je kupio neki poklončić. U nedjelju izveo mene i malog na kavu , šetnju , poslije smo išli kod bake na ručak . Pravo se slažemo . Ne kažu bez veze : Brak je ruža , a ruža je puna trnja!!!
Idem sad , još malo pa doma ...
|